以基层党建引领推动乡村振兴
Араби?ско полуострво (Арапско полуострво[1]; арап. ??? ??????? ??????? [shibhu l-jazīrati l-?arabiyyah] — ?Араби?ско острво”, или ????????? ???????? [jazīratu l-?arab] — ?Зем?а Арапа”),[2] полуострво ?е у ?угозападно? Ази?и[3] изме?у Црвеног и Арапског мора и Перси?ског, Оманског и Аденског залива.[4][5] Обухвата око 3.000.000 km2,[6] а ве?ином се састо?и од пусти?е.[7][8][9][10][11] Араби?ско полуострво ?е важан део ве?е реги?е Блиског истока, и има критично важну геополитичку улогу због сво?их огромних резерви нафте и природног плина.[3]
.png) | |
| Површина | 3,2 милиона km2 (1,25 милиона mi2) |
|---|---|
| Државе | Бахреин Кува?т Оман Катар Сауди?ска Араби?а У?еди?ени Арапски Емирати ?емен |
Географски, Арапско полуострво обухвата Бахреин, Кува?т, Оман, Катар, Сауди?ску Араби?у, У?еди?ене Арапске Емирате (УАЕ) и ?емен, као и ?ужне делове Ирака и ?ордана.[12] На?ве?а од ?их ?е Сауди?ска Араби?а.[13] У класично доба, ?ужни делови данаш?е Сири?е, ?ордана и Сина?ско полуострво тако?е су сматрани деловима Араби?е (види Arabia Petraea).
Пре модерне ере, регион ?е био поде?ен првенствено на четири различита региона: Централна висораван (На?д и Ел ?амама), ?ужна Араби?а (?емен, Хадрамаут и Оман), Ал-Бахреин (Источна Араби?а или Ел-Хаса) и Хи?аз (Тихама за западну обалу), како ?е описао Ибн ал-Факих.[14]
Истори?а
уреди
Истори?а Арапског полуострва сеже до почетака ?удског станова?а у Араби?и пре 130.000 година.[15] Ме?утим, фосилизована кост прста врсте Homo sapiens прона?ена ?е у Ал Вусти у пусти?и Нефуд, што указу?е да би прва ?удска миграци?а из Африке у Араби?у могла да датира пре отприлике 90.000 година.[16] Ипак, камено ору?е из сред?ег палеолита, за?едно са фосилима других животи?а откривено у Тис ал Гадаху, у северозападно? Сауди?ско? Араби?и, могло би да имплицира да су хоминиди мигрирали кроз ?Зелену Араби?у“ у периоду пре изме?у 300.000 и 500.000 година.[17] Ашелски алати прона?ени у Сафаки, у региону Ри?ада, открива?у да су хоминини живели на Арапском полуострву пре 188.000 година.[18] Исто тако, 200.000 година старо камено ору?е откривено ?е у Шуаиб Ал-Адгаму у источно? провинци?и Ал-Касим, што указу?е на то да су многа праистори?ска налазишта, смештена дуж мреже река, некада посто?ала у ово? области.[19]
Географи?а
уредиОбале полуострва оме?ене су Црвеним морем и Акапским заливом на ?угозападу, Арапским морем (део Инди?ског океана) на ?угоистоку, и Оманским заливом, Хормузом и Перси?ским заливом на североистоку. Северна граница полуострва одре?ена ?е колизи?ском зоном Загроса, планинске висоравни на ко?о? се збива континентски сраз изме?у арапске плоче и Ази?е. Араби?ско полуострво се географски спа?а са Сири?ском пусти?ом без ?асне лини?е разграниче?а.
Геолошки ова реги?а ?е заправо Арапски потконтинент ?ер лежи на истоимено? тектонско? плочи ко?а се све више уда?ава од североисточне Африке (формира?у?и Црвено море), и подвлачи под евроази?ску плочу (формира?у?и планине Загроса). Састав стена се систематски разлику?е кроз Араби?у. На?стари?е стене изложене на Арапско-нуби?ском штиту близу Црвеног мора прекривене су рани?им седиментима ко?и поста?у мла?и према Перси?ском заливу. Можда на?бо?е очувани офиолит на Зем?и, офиолит Семаил, лежи изложен у планинама УАЕ-а и северног Омана.
Араби?ско полуострво ?е претежно таласаст (просечна висина 500-1000 m) са великим пусти?ским подруч?има (Нефуд, Руб ел Хали) и осам?еним гранитним масивима. На рубним деловима прелази у планинске кра?еве (на?виши испон 3.760 m). Уз Перси?ски залив издва?а се пространа, до 150 km, широка обална равница. Обале су претежно равне и пешчане.
Араби?ско полуострво географски чине:
- средиш?а висораван са плодним долинама и паш?ацима кориштенима за испашу оваца и друге стоке.
- простор пусти?а – на северу се налази стеновита пусти?а Нефуд, на ?угу Руб ел Хали или Велика арапска пусти?а, а изме?у ?их Дахна. У пусти?и Руб ел Хали, песак се простире скоро 200 m испод површине.
- простор суве и мочварне обале са коралним гребенима на црвеноморско? страни.
- по?ас планина, ко?е су првенствено упоредне са Црвеним морем у западном (нпр. провинци?а Асир) и ?угоисточном делу (Оман). На?виша тачка ?абал Ал-Наби Шо'аиб у ?емену висока ?е 3.666 m.
Клима
уредиУ реги?и превладава пусти?ска клима са знатним дневним и годиш?им колеба?има температуре и врло малом количином падавинама (до 100 mm годиш?е). Сталних површинских токова и ?езера нема, а суве долине повремених водених токова (вади) дуге су често до неколико стотина km. Испод површине великог дела полуострва посто?е обилни древни аквифери (водоносници), а на местима где вода изби?а на површину формира?у се оазе (нпр. оазе Ал-Хаса и Катиф) ко?е омогу?у?у разво? по?опривреде.
Вегетаци?а
уредиБи?ни покров веома ?е оскудан (ксерофитно грм?е, ретка трава), а животи?ски свет углавном чине врсте ко?е су се прилагодиле аридно? клими пусти?е. Монсунске лиш?арске шуме разви?ене су само на влажни?им (500—750 mm) падинама планинског подруч?а ?ужног и ?угоисточног дела полуострва. У оазама добро успева палма.
Становништво
уредиСматра се да ?е полуострво било изворна домовина протосемитским народима, прецима свих семитских народа у реги?и – Ака?ана, Арапа, Асираца, Хебре?а итд. Араби?ско полуострво ?е био колевка арапског ?езика (ко?и се проширио изван полуострва за?едно са исламском религи?ом током експанзи?е ислама започете у 7. веку), а ?ош увек одржава си?ушно становништво говорника ?ужносемитских ?езика попут мехри?а и шехри?а, остатака ?езичне породице ко?а ?е имала ве?у важност у рани?им истори?ским раздоб?има када ?е цветало Сабе?ско кра?евство у ?ужном делу полуострва (данаш?и ?емен и Оман).
Геополитика
уредиПолуострво ?е политички оде?ено од остатка Ази?е северним границама Кува?та и Сауди?ске Араби?е. На територи?и Араби?е налазе се:
- Бахреин (острво у Перси?ском заливу)
- ?емен
- Катар
- Кува?т
- Оман
- Сауди?ска Араби?а
- У?еди?ени Арапски Емирати
Све наведене зем?е, осим ?емена, назива?у се арапским заливским државама. Оне су ?едне од на?богати?их зема?а у свету с обзиром на ?ихово малобро?но становништво због богатих лежишта нафте и плина ко?е се налазе у примор?у Перси?ског залива.
Сауди?ска Араби?а покрива ве?и део полуострва. Ве?ина становништва полуострва живи у Сауди?ско? Араби?и и ?емену. Полуострво садржи на?ве?е резерве нафте на свету. У Сауди?ско? Араби?и се налазе исламски свети градови Мека и Медина. УАЕ и Сауди?ска Араби?а економски су на?богати?е државе у реги?и. Катар, мало полуострво у Перси?ском заливу, дом ?е славно? арапско? телевизи?ско? станици Ал ?азери. Кува?т ?е мала зем?а на североистоку полуострва ко?а граничи са Ираком. Током Првог заливског рата Садам Хусеин ?е напао Кува?т ког ?е затим прогласио ирачком провинци?ом. Кува?т ?е стратешко важна зем?а ко?а ?е формирала ?едан од главних терена коалици?ских снага за организаци?у инвази?е Ирака 2003.
Види ?ош
уредиРеференце
уреди- ^ Hopkins, Daniel J.; Staff, Merriam-Webster; ??? (2001). Merriam Webster's Geographical Dictionary. Merriam-Webster (Third изд.). стр. 61. ISBN 978-0877795469. Архивирано из оригинала 6. 2. 2016. г. Приступ?ено 19. 10. 2015.
- ^ ?Arabia | peninsula, Asia”. Encyclopedia Britannica (на ?езику: енглески).
- ^ а б Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. А-Б. Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 62. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ McColl, R. W. (2014). Encyclopedia of World Geography (на ?езику: енглески). Infobase Publishing. стр. 773. ISBN 9780816072293.
- ^ ?Arabian Peninsula”. World News (на ?езику: енглески). Приступ?ено 15. 4. 2017.
- ^ Niz, Ellen Sturm (2025-08-07). Peninsulas
(на ?езику: енглески). Capstone. стр. 19. ISBN 9780736861427.
- ^ Niz, Ellen Sturm (2006). Peninsulas (на ?езику: енглески). Capstone. стр. 19. ISBN 9780736861427.
- ^ McColl, R. W. (2014). Encyclopedia of World Geography (на ?езику: енглески). Infobase Publishing. стр. 710. ISBN 9780816072293.
- ^ Condra, Jill (2013). Encyclopedia of National Dress: Traditional Clothing Around the World [2 Volumes] (на ?езику: енглески). ABC-CLIO. стр. 62. ISBN 9780313376375.
- ^ Dodge, Christine Huda (2025-08-07). The Everything Understanding Islam Book: A Complete and Easy to Read Guide to Muslim Beliefs, Practices, Traditions, and Culture (на ?езику: енглески). Simon and Schuster. ISBN 9781605505459. Архивирано из оригинала 31. 10. 2021. г. Приступ?ено 19. 5. 2020.
- ^ ?15 Largest Peninsulas in the World”. WorldAtlas (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 3. 2021. г. Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ Cohen, Saul Bernard (2003). Geopolitics of the World System. Rowman & Littlefield. стр. 337. ISBN 9780847699070. Архивирано из оригинала 1. 10. 2022. г. Приступ?ено 5. 9. 2022.
- ^ Zaken, Ministerie van Buitenlandse (2025-08-07). ?Kingdom of Saudi Arabia – Doing business in the Gulf region – netherlandsworldwide.nl”. www.netherlandsworldwide.nl (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 5. 2021. г. Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ Ibn al-Faqih (c. 903). Mukhtasar Kitab al-Buldan (на ?езику: Arabic). Архивирано из оригинала 20. 4. 2021. г. Приступ?ено 20. 4. 2021.
- ^ Uerpmann, Hans-Peter; Usik, Vitaly I.; Parker, Adrian G.; Marks, Anthony E.; Jasim, Sabah A.; Armitage, Simon J. (2025-08-07). ?The Southern Route "Out of Africa": Evidence for an Early Expansion of Modern Humans into Arabia”. Science (на ?езику: енглески). 331 (6016): 453—456. Bibcode:2011Sci...331..453A. ISSN 0036-8075. PMID 21273486. S2CID 20296624. doi:10.1126/science.1199113.
- ^ ?First human migration out of Africa more geographically widespread than previously thought”. Eurek Alert. 9. 4. 2018. Архивирано из оригинала 2. 12. 2018. г. Приступ?ено 1. 11. 2018.
- ^ Roberts, Patrick; Stewart, Mathew; Alagaili, Abdulaziz N.; Breeze, Paul; Candy, Ian; Drake, Nick; Groucutt, Huw S.; Scerri, Eleanor M. L.; Lee-Thorp, Julia; Louys, Julien; Zalmout, Iyad S.; Al-Mufarreh, Yahya S. A.; Zech, Jana; Alsharekh, Abdullah M.; al Omari, Abdulaziz; Boivin, Nicole; Petraglia, Michael (29. 10. 2018). ?Fossil herbivore stable isotopes reveal middle Pleistocene hominin palaeoenvironment in 'Green Arabia'”. Nature Ecology & Evolution. Nature. 2 (12): 1871—1878. PMID 30374171. S2CID 53099270. doi:10.1038/s41559-018-0698-9. hdl:10072/382068?
. Архивирано из оригинала 14. 6. 2020. г. Приступ?ено 1. 11. 2018.
- ^ Scerri, Eleanor M. L.; Shipton, Ceri; Clark-Balzan, Laine; Frouin, Marine; Schwenninger, Jean-Luc; Groucutt, Huw S.; Breeze, Paul S.; Parton, Ash; Blinkhorn, James; Drake, Nick A.; Jennings, Richard; Cuthbertson, Patrick; Al Omari, Abdulaziz; Alsharekh, Abdullah M.; Petraglia, Michael D. (29. 11. 2018). ?The expansion of later Acheulean hominins into the Arabian Peninsula”. Scientific Reports. 8 (1): 17165. Bibcode:2018NatSR...817165S. PMC 6265249? . PMID 30498259. doi:10.1038/s41598-018-35242-5.
- ^ ?Saudi Arabia's Qassim stone axe find points to prehistoric 'crossroads'”. Arab News. 2. 1. 2021.
Спо?аш?е везе
уреди
- Travels in Arabia, 1892
- High resolution scan of old map of Arabia Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (14. ?ул 2014)
- The Coast of Arabia the Red Sea, and Persian Sea of Bassora Past the Straits of Hormuz to India, Gujarat and Cape Comorin from the World Digital Library, depicts a map from 1707.
- Wahab, Robert Alexander; Thatcher, Griffithes Wheeler; Goeje, Michael Jan de (1911). ?Arabia”. Encyclop?dia Britannica (на ?езику: енглески) (11 изд.).
- Arabia: Cultural-Historical Zones
- Old maps of Arabia, Eran Laor Cartographic Collection, The National Library of Israel
